Sava Youth Parliament
Tim učenika naše škole učestvovao je na Petom parlamentu mladih sliva reke Save. ,,Mladi u akciji'' su sa svojom profesorkom engleskog jezika Violetom Stanković bili smešteni u etno kuću porodice Antolić u mestu Drenov Bok. Za dva dana koliko je trajao Parlament, učenici su učestvovali u raznim aktivnostima - kvizovi, prezentacije,izrada akcionog plana za sledeću godinu, rasprava o merama za zaštitu od poplava, obilazak meandra. Glavni događaji su se odvijali u parku prirode Lonjsko polje. Ova manifestacija je okupila decu sa područja Bosne i Hercegovine, Hrvatske, a tim iz Slovenije je bio sprečen da dođe. Sa našim timom išao je i tim iz Turističko-ugostiteljske škole iz Beograda. Svrha ovog putovanja bila je suočavanje sa problemom koje donosi savremeno doba - zagađivanje i porast nivoa vode u rekama usled globalnog zagrevanja. Razgovaralo se o merama koje treba preduzeti kako bi se svest ljudi podigla. Posebnu zahvalnost naš tim duguje organizatorima Ani Marinić i Mariji Brozović, kao i našim domaćinima. Više o tome: http://www.palanackagimnazija.edu.rs/Aktuelnosti/Dogadjaji%202015-2016.html Evo i pobedničkog rada:
Muka nas natera da postanemo jedinstveni
Velika količina padavina potopila je Karađorđevo naselje u Smederevskoj Palanci. Reka Jasenica se izlila, a Kubršnica je zbog izgrađenih nasipa ostala u svom toku. Obavestiti i evakuisati stanovništo bili su prvi zadaci sa kojima se susrela vatrogasna jedinica. U akciji su učestvovali radnici Centra za socijalni rad, MUP-a, Vojske Srbije, Bolnice Stefan Visoki. Direktori ovih institucija činili su Štab za vanredne situacije na čelu sa predsednikom opštine.
Tim povodom smo razgovarali sa Gordanom Cvetković, sociologom iz Centra za socijalni rad. Organizovana su dva kolektivna centra u osnovnim školama „Vuk Stefanović Karadžić“ i „Olga Milošević“. Dosta mladih se prijavilo preko opštine za volontere u kolektivnim centrima. Koji je bio njihov zadatak? - Oni su donosili namirnice, a učenici medicinske škole su bili zaduženi za davanje redovne terapije koja je bila besplatna. Njihovi profesori i lekari hitne pomoći su dolazili u vizite, ali i po pozivu. Hospitalizovali su dve bebe i jednog starijeg čoveka. Da li ste imali iskustva od ranije u ovakvim situacijama? - Učestvovala sam u spašavanju jula 1999. Neki ljudi poučeni tim poplavama nisu hteli da napuštaju svoje domove kako ne bi bili opljačkani. Zato je policija dežurala noću i zatvarala naselje. Onima koji su ipak ostali, dostavljana je hrana i voda. Svaki put kad padne kiša strahujemo. Pakujemo u auto lampe, zaštitnu opremu i namirnice i krećemo u kontrolu. Sredstva iz republičkog budžeta su isplaćivana nakon procene štete. Danski savet (NHCR) je bio jedan od najvećih donatora. Šta se finansiralo tim novcem? - Tri kuće su kompletno obnovljene, a trideset delimično. Mnoge porodice su dobile nameštaj, električne uređaje, a poljoprivrednici stočnu hranu. Majkl Devenport je dolazio sa Danskim savetom. U ovom neselju su gradski vodovod i transformatorska stanica Elektroistok. Kako se uspostavilo normalno funkcionisanje ovih preduzeća nakon i za vreme poplave? - Struju smo dobijali premoštavanjem iz Velike Plane, a restrikcije vode još uvek traju. Evakuisali ste trista ljudi za dva sata i zbrinuli ih u kolektivne centre. Koliko je situacija bila ozbiljna? - Kod nas je svakako bilo bolje nego u Obrenovcu, gde je bilo žrtava, povređenih. Kod nas toga, na sreću, nije bilo. Ovdašnje žensko udruženje Femina sprovelo je istraživanje na temu propusta u radu nadležnih institucija u kojem je ispitano sto pedeset žena. Koji su rezultati ankete? - Većina je nezadovoljna opštinskom vlašću. Nailazili su na probleme prilikom podnošenja dokumentacije za isplatu nadoknade štete, jer su neuknjižene kuće bile odbijane od danskog saveta. Mladi su se organizovali preko društvenih mreža i obaveštavali šta nedostaje u datom trenutku kako bi ljudi pomogli. Da li su naišli na odziv? - Naravno. Ako bi falilo čarapa, za nekoliko sati dobijali bi čitave pakete. Starije žene su donosile hranu, a mnogi su dolazili sa željom da prime nekog ugroženog u poplavi.
Kako naučiti mlade da pravilno reaguju?
Mislim da treba da se vrati tzv. civilna zaštita, grupa volontera koja zna da adekvatno reaguje u vanrednim situacijama – poplave, zemljotresi, nesreće. Organizovali bi se kursevi gde bi se sve to naučilo.
Stana Petrović(65), baka iz Karađorđevog naselja. Kako ste izašli iz već poplavljene kuće? Par stvari sam nosila u rukama podignutim uvis, jer mi je voda bila do grudi. Otišla sam kod ćerke i čekala da sve prođe. Muž se nije evakuisao, ostao je na spratu da čuva kuću da nas ne pokradu.Čuli smo se mobilnim telefonom. Brinula sam da mu se nešto ne desi. Hvala Bogu, nije! Ljudi odlaze iz ovog naselja bojeći se poplava. Da li je rizično živeti ovde? - Strahujemo da se ova katastrofa ne ponovi. Ako se ovo opet dogodi, počećemo da živimo samo na spratu. Mislim da treću poplavu ne bih mogla da podnesem. Uništeno nam je ono što smo godinama stvarali. Mnoge kuće se prodaju, ali nema ko da ih kupi. Niko ne želi da živi ovde. I sad kad se setim kako je bilo, mogla bih da plačem! Međunarodni volonterski kamp, uz učešće osmoro mladih volontera sa skoro svih kontinenata, koji su doputovali o svom trošku i koji su desetak dana zajedno sa lokalnim volonterima pomagali u otklanjanju štete, sanirali su kuću jedne samohrane majke sa troje dece, kao i kuću jednog starca. Sa izgradnjom bedema na Jasenici problem sa poplavama bio bi trajno rešen. Nezvanično, realizacija tog projekta očekuje se na leto, jer je MMF odobrio sredstva.
